Требиње је најужнији град Републике Српске и Босне и Херцеговине. Налази се у долини ријеке Требишњице, на тромеђи БиХ, Црне Горе и Хрватске. Надморска висина урбаног дијела града је око 275м. Географска позиција 42° 42′ Н и 18° 20′ Е. Налази на значајној раскрсници путева, а удаљено је од Дубровника 27 км, од Мостара – 115, Бања Луке -360, Никшића – 70, Подгорице – 120, Херцег Новог – 38, Сарајева – 230, Београда – 480 км.

Данашња општина Требиње заузима простор од 904 км². Према последњим процјенама, Требиње има око 32000 становника, од чега, више од 75% живи у урбаном дијелу општине. На територији града налазе се три гранична прелаза: два са Црном Гором (према Никшићу и Херцег Новом) и један са Хрватском (према Дубровнику).

Подручје града је веома богато природним потенцијалима (умјерена клима, вода, сунце, вјетар, љековито биље и др.) који још увијек нису довољно искориштени. Привреда града Требиња највећим дијелом се ослања на електро-енергетски сектор и једним дијелом на прерађивачки сектор. У посљедње вријеме се даје предност интензивном развоју пољопривредно-прехрамбене производње и развоју туристичке понуде и предузетништву у туризму, пошто град за ове двије гране има значајне компаративне предности у односу на друга мјеста и недовољно искориштене потенцијале.

Богато културно-историјско наслеђе, клима и повољан географски положај, значајно су утицали да у пројекцији будућности и развоја Требиња, туризам заузме посебно, стратешко мјесто. Нарочиту пажњу бројних туриста, осим градског језгра изграђеног у медитеранском стилу, привлачи и специфичан ботанички и угоститељски комплекс, који твори шеснаест стољетних платана.

Љетну башту, јединствену на простору читаве бивше Југославије. Ту је и војна утврда с почетка 18. стољећа, данашњи Стари град, или Кастел, са својим уским уличицама, волтовима, капијама, и старинским каменим здањима, Осман-пашином џамијом, Музејом Херцеговине, бројним кафићима и бутицима.

Требиње, на двоје, дијели Требишњица, најдужа понорница у Европи. Ријека необичне љепоте и чистоће. На њеној десној обали у Полицама, поред Перовића (Арсланагића) моста смјештена црквица, крај које је сахрањен требињски жупан Грд. Властелин Грд лежи под најстаријим познатим стећком у читавој БиХ.

У Требињу и његовој околини су и неки најпознатији средњевјековни манастири. То су: манастир Светог Петра и Павла у Црнчу, односно Петровом пољу, Завала на ободу Поповог Поља, Тврдош са сједиштем Захумско-Херцеговачке и Приморске епархије. Манастир Дужи (удељен 12 км од града) био негдашње сједиште Епархије, а у 19. вијеку сједиште устаничког штаба Луке Вукаловића и Мића Љубибратића.

У Градском парку смјештен је Саборни храм Светог Преображења Господњег. У Мостаћима је Црква Светог Климента, значајан културно историјски споменик. У самом срцу града, налази се католичка катедрала, изграђена почетком 20. војека. У дну Петровог поља налази се Павлова пећина, својеврсно стјециште ходочасника и мјесто гдје је,према предању, Свети Павле, на свом путу за Рим, једно вријеме проповиједао.

На Црквини изнад Требиња налази се, по љепоти већ чувена, Херцеговачка Грачаница, задужбина Бранка Тупањца, ктитора и извршитеља Дучићевог тестамента. У овој цркви, према Дучићевој жељи, почивају пјесникови земни остаци. У Поповом пољу, у Мркоњићима, недалеко од Требиња, на темељима родне куће светитеља и чудотворца Светог Василија Острошког и Тврдошког, стоји новоизграђени храм.

У Полицама, у Бранковини, налази се једна од најбоље очуваних средњевјековних кула у Херцеговини- Кула Бранковића, тврђава дједа или оца Вука Бранковића. Градске обале Требишњице спајају три моста – два камена и једам бетонски. Најстарији је мост Перовића (Арсланагића) – дјело необичне архитектонске вјештине и љепоте.

На путу за Билећу је манастир Добрићево, вриједан споменик културе са фрескама које су, највјероватније, или дјело последњег великог византијског живописца Георгија Митрофановића, или неког од његових најбољих ученика.

Туристичку понуду града допуњују излетишта надомак града – Јазина, Убла, Ластва, Студенац, бројни ресторани са љетним баштама, хотели (Платани, Леотар…), мотели и други смјештајни капацитети. Значајну улогу у промоцији Требиња као туристичког центра има Туристичка организација општине, која је, кроз сарадњу са невладиним сектором, реализовала низ пројеката значајних за туристички идентитет Требиња.

Историјска ретроспектива града Требиња свједочи да је Требиње одувијек важило за културни центар на предијелу данашње Истоцне Херцеговине. Богато културно наслиједе, бројни културни и историјски споменици, широка културна традиција и савремене културне тенденције спајају се у јединственом амбијенту Града Требиња, у све познатијем Дуцицевом завјештању „Требиње – град културе“.

Континуираним развојем свега онога што је генерацијама остављено на цување и улагањем у модерне облике културног живота, град Требиње је и данас препознатљиво по својим бројним културним садржајима који свједоце о континуираном историјском развоју Требиња.

Још од времена када смо га називали Травунија, па до данас када се зове Требиње, може се реци да је наш град задржао дух прошлости. Двије велике империје, Турска и Аустроугарска, оставиле су Требињу вјецне подсјетнике на периоде када се град, упркос турбулентним историјским токовима и догадајима, оцувао и одолио утицајима времена и пролазности.

Требиње је данас савремена културна заједница, са бројним културним преференцијама попоут народне традиције, музике, позоришта, филма, књижевности и другог модерног културног стваралаштва. Судеци по истраживањима, културне преференције базирају се на синтези традиционалних и савремених културних облика, гдје се поштују и цијене сви културни токови које смо наслиједили, као и нови којима тежимо кроз све цешце раслојавање монокултурне традиције и уважавање мултикултуралног наслиједа које нам је у прошлости повјерено.

У оквиру настојања да се културни живот очува и унаприједи, у Требињу се одржавају бројне културне манифестације и свецаности. Културна политика локалне заједнице, дефинисана посљедњих година, отјеловљена кроз бројне манифестације културе, дају Требињу сасвим нову димензију. Требиње је вец дуго средина у којој је култура и духовна потреба, а у последње вријеме све више, и замајац развоја туризма. Све то, разлог је што се уз Требиње све више веже одредница града културе

“Требиње – град културе”, замишљен у контексту евро-медитеранске културне традиције, својеврсно је завјештање Јована Дуцица, једног од најзнацајнијих српских пјесника. Овај пројекат и идентитет града као културног и духовног центра, употпуњују културне манифестације, које превазилазе регионални и државни карактер и постају стјециште умјетника и културних дјелатника ширег знацаја. Прије свега, то су, вец традицоналне Требињске љетне свецаности, манифестација културе, која вец низ година, од априла до октобра, својим разноврсним и висококвалитетним садржајима, привлаци бројне умјетнике и поклонике умјетности.

Током последње деценије Требиње је постало економски, здравствени, културни, образовни, спортски и духовни центар Истоцне Херцеговине. Слику града, као културног, образовног и духовног центра регије, подупиру многе образовне установе, школе, факултети, музеји, легати, галерије, ликовне колоније, аматерска позоришта, културно-умјетницка друштва и многобројне културне манифестације. У Требињу дјелују три високошколске установе: Академија ликовних умјетности, Факултет за производњу и менаџмент и Виша школа за туризам и хотилијерство.Требиње је најужнији град Републике Српске и Босне и Херцеговине. Налази се у долини ријеке Требишњице, на тромеђи БиХ, Црне Горе и Хрватске. Надморска висина урбаног дијела града је око 275м. Географска позиција 42° 42′ Н и 18° 20′ Е. Налази на значајној раскрсници путева, а удаљено је од Дубровника 27 км, од Мостара – 115, Бања Луке -360, Никшића – 70, Подгорице – 120, Херцег Новог – 38, Сарајева – 230, Београда – 480 км.